НАТО, хронологија од Хладног рата до руске инвазије Украјине

Совјетска претња

НАТО је створен 4. априла 1949. године у америчкој престоници Вашингтону од стране 12 земаља: 10 европских, као и Сједињених Држава и Канаде. Њен главни циљ био је борба против совјетске претње на основу принципа међусобне солидарности, дефинисан у члану 5. уговора: „Стране су сагласне да се оружани напад на једну или више њих, који се догоди у Европи или Северној Америци, сматра нападом усмереним против свих њих“.

Током година, споразуму су приступиле и друге земље: Грчка и Турска (1952), Савезна Република Немачка (1955) и Шпанија (1982). Совјетски Савез је одговорио 1955. стварањем Варшавског пакта, војног савеза социјалистичких земаља источне Европе.

Ракетна криза у Европи

1977. СССР је распоредио ракете са нуклеарним бојевим главама, доводећи Западну Европу у опасност. НАТО је одговорио распоређивањем ракета Першинг у Западној Немачкој. Криза је трајала до 1987. године, потписивањем историјског споразума о елиминацији нуклеарних снага средњег домета.

Са распадом Совјетског Савеза 1991. године, распао се и Варшавски пакт. НАТО и бивше чланице совјетског блока, укључујући Русију, потписале су партнерство за мир 1994. године, након чега је уследио пакт о сарадњи 1997. године.

Први сукоби 1994

НАТО се први пут сукобио 28. фебруара 1994. када је оборио четири српска авиона у зони забране летова у Босни и Херцеговини коју су наметнуле УН. Њена прва копнена операција уследила је следеће године, у децембру 1995. године, када је у Босну распоредила 60 војника.

У марту 1999. споразум је покренуо кампању бомбардовања да би зауставио српску репресију над албанским становништвом на Косову. Покрет је довео до повлачења Срба са те територије, која је била под управом УН, уз подршку 40 војника НАТО-а за гаранцију безбедности. Исте године у НАТО су приступиле Чешка, Мађарска и Пољска, бивше чланице Варшавског пакта.

11. септембра

Након напада 11. септембра 2001, Сједињене Државе су постале прва држава која се позвала на члан 5.. НАТО је подржао Вашингтон у његовом „рату против тероризма“ и 2003. преузео је вођство Међународних снага за подршку безбедности у Авганистану (ИСАФ), где је остао до 2014.

Године 2004, још седам источноевропских земаља приступило је споразуму: Словачка, Словенија, Бугарска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија. Улазак ове последње три, бивше совјетске републике, засметао је Москви. Албанија и Хрватска су се придружиле 2010., а Црна Гора 2017. 2011. године, вођен УН, НАТО је преузео команду над западном интервенцијом у Либији, што је довело до свргавања пуковника Моамера Гадафија.

Раст тензија са Москвом

Након анексије Крима 2014. године, уговор је суспендовао сарадњу са Русијом. Две године касније послала је четири оперативне групе у Естонију, Летонију, Литванију и Пољску. У октобру 2019. Турска је покренула војну операцију на североистоку Сирије, а да о томе није обавестила алијансу. Покрет је критиковала Француска, која је осудила да је организација „мртва мозга“. Северна Македонија је 2020. године постала 30. чланица НАТО-а.

Слање оружја у Кијев

Када је Русија извршила инвазију на Украјину, савезницу у НАТО-у, у фебруару 2022. године, та организација је одбила да пошаље трупе или да створи зону забране летова, али је Кијеву испоручила оружје вредно милијарде долара. У мају те године, Финска и Шведска су објавиле своју историјску кандидатуру за придруживање споразуму.

Следећег месеца, НАТО је одобрио појачање свог присуства на источном крилу, са четири нове тактичке групе у Бугарској, Мађарској, Румунији и Словачкој, повећавајући свој контингент „високо припремљених снага“ на више од 300 војника. „То је најважнија реорганизација наше колективне одбране од Хладног рата“, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Украјина захтева убрзано приступање споразуму у септембру, након анексије четири региона земље од стране Москве. Међутим, у фебруару 2023. Столтенберг говори о „дугорочном“ уласку. У марту је турски председник Реџеп Тајип Ердоган укинуо вето на чланство Финске, али наставља да блокира вето на чланство Шведске.

(са АФП-ом)

Погледајте такође: