Историјско одобрење у Аустралији, бројач показује оборено дрвеће у Амазону у реалном времену и +

☀ Европа никада није била тако врућа

Лето 2022. у Европи је било најтоплијег забележеног у историји, саопштила је овог четвртка (8) служба сателитског надзора Коперник. (*)

Просечне температуре су биле “највише, за месец август и за цело лето“, и премашио је рекорде из 2021. године, који су били досадашњи рекорди, саопштила је служба за надзор.

Август је био најтоплији на континенту са „знатном разликом“, надмашивши август 2021. за 0,4ºЦ.

У јуну и јулу такође је забележен пораст температуре од 0,4ºЦ.

"Интензивна серија топлотних таласа широм Европе, у комбинацији са изузетно сувим условима, довела је до екстремног лета, са рекордним температурама, сушом и пожарима у многим деловима Европе.“, објаснила је Фреја Вамборг, научни директор система за надзор климатских промена.

"Подаци показују да нисмо имали рекордне температуре само у августу у Европи, већ током целог лета, а да је претходни рекорд био стар само годину дана“, додао је Вамборг.

Програм Коперник користи серију сателита под називом Сентинел. Први од њих је покренут 2014.

🌱 Аустралија усвојила историјски закон о климатским променама

Аустралија усвојила свој први закон о климатским променама у последњој деценији, овог четвртка (8), уписујући, први пут у своје законодавство, циљ постизања нулте емисије до 2050. године.

Нови закон – који је био а promeизборна кампања нове владе левог центра – циљеви смањити емисије за 43% у односу на нивое из 2005. године. 

Аустралијски министар за климатске промене и енергију, Крис Бовен, прославио је достигнуће на друштвеним мрежама:

Аустралијска економија се и даље у великој мери ослања на угаљ. За владу, закон окончава деценију климатске инерције. 

Аустралија, један од највећих светских извозника угља и природног гаса, је споро усвајала климатске циљеве, чак и када су земљу погодиле све разорније поплаве и шумски пожари. 

Недостатак иницијатива и решења за климатску кризу био је фундаменталан за пад претходне конзервативне владе, након што су шумски пожари крајем 2019. и почетком 2020. уништили 5,8 милиона хектара на истоку земље.

🌳 Моћ је у нашим рукама

Од прошлог 5. септембра, када смо славили Дан Амазона, um Бројач обарања дрвећа у реалном времену у региону Амазона постао део свакодневног живота у Бразилији. (Једна планета)

Иницијатива обележава низ акција у одбрани стајаће шуме, која је део нове кампање „Моћ је у нашим рукама".

Погледајте ову фотографију на Инстаграму

Објава коју дели ПЛЕНАМАТА (@пленамата)

Свакодневно ће се слике и подаци приказивати на највећем дигиталном панелу у Латинској Америци (који се налази у центру Бразилије), доносећи јавне информације и садржаје који се односе на очување и регенерацију Амазона, који се огледају са онлајн платформе ПленаМата, креирао Натура, Мапбиомас, Инфоамазониа e Хацклаб.

Главни циљ кампање је да подсети друштво да, кроз свесну потрошњу, друштвену мобилизацију и политички ангажман, још увек има времена да се регенерише Амазон.

Сазнајте више о кампањи “Моћ је у нашим рукама“, у Званичан сајт Натуре.

Прочитајте још:

Шта је пројекат Амазониа де Пе?

Прошле недеље сте можда чули за пројекат „Амазониа де Пе“, покрет хиљада Бразилаца да одрже шуму у животу и заштите будућност свих нас. Желите да сазнате више о пројекту? О Curto објасни ти то.

🍃 Истраживање процењује свест у вези са питањима животне средине

Асахи Гласс фондација, којом председава Такуиа Схимамура, спровела онлајн анкету са циљем да процени свест и деловање људи у вези са питањима животне средине. (БусинессВире)

Истраживање је интервјуисало 13.332 људи у Јапану и 24 друге земље. Од укупног броја, 6.585 учесника било је између 18 и 24 године, а 6.747 између 25 и 69 година.

Међу главним налазима, вреди истаћи следеће:

• Све у свему, људи су рангирали „Климатске промене”. најхитније питање животне средине у земљи или региону у којем бораве и изразио забринутост због ненормалних временских услова.
• учесници су оценили Јапан, САД и Аустралија као прве три земље које остварују напредак у погледу јавне свести и деловања у вези са питањима животне средине.
• os Циљеви одрживог развоја (СДГ) за које су учесници навели да имају највиши ниво постигнућа до 2030. су: „Искорењивање сиромаштва“ (1.), „Здравље и благостање“ (2.) и „Нулта глад и одржива пољопривреда“ (3.).
• Циљеви одрживог развоја за које учесници сматрају да ће имати најнижи ниво постигнућа су: „Искорењивање сиромаштва“ (1.), „Нулта глад и одржива пољопривреда“ (2.) и „Квалитетно образовање“ (3.). Мишљења су подељена о томе да ли се сиромаштво може искоренити, чак и међу људима из исте земље, при чему развијене земље дају песимистичније одговоре.
• око 30% учесника није чуо за СДГ. Млади од 18 до 24 године имали су нешто већу свест од оних од 25 до 69 година.

Прочитајте још:

Како крчење шума у ​​Амазонији доприноси климатским променама?

Улога шума планете у апсорпцији угљеника била је кључни фактор у спречавању бржих стопа климатских промена. У том смислу, Амазон – највећа тропска шума на свету – има фундаменталну улогу. О Curto објашњава зашто је заштита Амазона од дивљег крчења шума питање опстанка.

O Curto Зелен је дневни резиме онога што треба да знате о животној средини, одрживости и другим темама везаним за наш опстанак и опстанак планете.

(Са АФП-ом)

(🚥): може захтевати регистрацију и/или потпис 

(🇬🇧): садржај на енглеском

(*): садржај на другим језицима преводи Google Преводилац