Утицај технолошких гиганата на климатску кризу; погледајте друге нагласке Curto Зелен

📱 Технологија и климатске промене

Сваки напор да се смањи глобална емисија гасова стаклене баште и спречи глобално загревање је осуђен на неуспех осим ако се не уради много више да се разговара о улози која велике технолошке компаније сада играју улогу у интензивирању климатске кризе. 

Ово је закључак а нови извештај (🇬🇧) објавила међународна непрофитна организација Глобални акциони план.

Од појачавања теорија завере и дезинформација до њиховог све већег енергетског отиска, највеће светске технолошке компаније не само да погоршавају глобално загревање, каже се у извештају, већ представљају „системску дигиталну препреку ефикасној климатској акцији.“, подстичући неодржив конзумеризам, повећавајући подела и удаљавање друштва од демократије.

Није први пут да „Биг Тецх” је истакнут због климатских утицаја. Извештај Фајненшел тајмса (*) је истакао да само пет компанија – амазонка, Google, Microsoft, Apple e мета – троши толико струје колико цео Нови Зеланд. 

Истраживања показују да дезинформације о клими и даље цветају на највећим платформама друштвених медија, укључујући Twitter e ТикТок, што, према мишљењу стручњака, чини проналажење глобалног консензуса о климатској политици готово немогућим задатком. 

💰 Ресурси за спречавање еколошких катастрофа могу постати обавезни

Бразилски закон о буџетским смерницама (ЛДО) могао би да почне да резервише, обавезно, минимални проценат ресурса који ће се доделити акцијама за спречавање и борбу против природне и противприродне непогоде. Предлог у вези с тим (ПЛП 146/2021), који је дао сенатор Јадер Барбалхо (МДБ-ПА), одобрио је Комитет за животну средину (ЦМА) и сада га анализира Одбор за економска питања (ЦАЕ). (Агенција Сената)

Известилац, Венезиано Витал до Рего (МДБ-ПБ), додао је да пројекат такође одређује резерву ресурса за суочавање неприродне непогоде, као што је колапс бране рударске компаније Вале у Брумадинхо (МГ), који је 2019. пустио око 12 милиона кубних метара токсичног отпада у животну средину и оставио стотине мртвих, хиљаде без крова над главом и уништио велику површину Мата Атлантица.

🌳 Улога Међународног суда у климатској правди

Група од 18 земаља, на челу са Вануатуом, званично ће представити, 9. децембра, а резолуција Генералној скупштини Уједињених нација (УН) тражећи да Суд УН изда саветодавно мишљење о права и обавезе земаља у вези са климатским променама. 

Очекује се да ће резолуција бити изгласана у наредним недељама, а за усвајање је потребна већина.. (Амнести Интернатионал*)

Подржавајући резолуција на Генералној скупштини УН, владе могу да покажу своју подршку за решавање проблема климатска криза и заштиту људских права садашњих и будућих генерација. Огромна већина држава које гласају за ову резолуцију би сигнализирала међународну одлучност да се суочи са егзистенцијалном претњом климатских промена и промовише приступ климатској кризи заснован на људским правима.

Вреди подсетити да је поднето неколико тужби против суверених држава које нису успеле да се боре против климатских промена.

Грета Тунберг и још 600 младих људи туже Шведску због неуспеха у борби против климатских промена

Група од 600 младих људи, укључујући активисткињу Грету Тунберг, поднела је групну тужбу против шведске државе јер није предузела адекватне мере да заустави климатске промене. Тужба је део међународног таласа правних поступака у вези са климом, од којих су неке усмерене против националних влада. 

⛏ УК одобрава контроверзни пројекат рудника угља

Влада Уједињеног Краљевства одобрила је ове среде (7) пројекат отварања а подземни рудник угља за металуршку употребу на североистоку Енглеске, први у земљи у више од три деценије.

Пројекат, који се налази у округу Камбрија, мета је критика заштитника животне средине, као нпр. НВО Греенпеаце, који осуђује „климатско лицемерје“ власти.

Министар за територијални баланс, Мајкл Гоув, "одлучио је да одобри" пројекат, који ће настојати да надокнади емисије гасова стаклене баште у својим операцијама, наводи се у званичном саопштењу.

Одлука је усвојена у контексту јаких тензија између promeнапори за отварање нових радних места усред економске рецесије и климатске обавезе владе које треба да постигне неутралност угљеника до 2050. године.

(цом АФП)

Прочитајте још:

Почетак ЦОП15 о биодиверзитету; погледајте друге нагласке Curto Зелен

Погледајте најважније од Curto Зелено: на отварању ЦОП15, УН су критиковале компаније због трансформације светских екосистема у „играчке за профит“ и упозориле да ће, ако не дође до промене смера, резултати бити катастрофални; Париз ће 2023. године бити домаћин друге рунде преговора о договору о глобалном споразуму о загађењу мора пластиком; студија истиче да су обавезе богатих земаља недовољне да ограниче глобално загревање; Аннита лансира рецепте како би укључила обожаваоце у изазов „Вегануар“, који настоји да подстакне исхрану без ичега животињског порекла током целог јануара; а Л'Ореал Брасил најављује неутралност угљеника у бразилским јединицама.

Curto Зелен је дневни резиме онога што треба да знате о животној средини, одрживости и другим темама везаним за наш опстанак и опстанак планете.

(🚥): може захтевати регистрацију и/или потпис 

(🇬🇧): садржај на енглеском

(*): садржај на другим језицима преводи Google Преводилац