Багет и рум постају нематеријално наслеђе човечанства

Багет се појавио у Паризу почетком 20. века. Чак је и ново! Са хрскавом корицом и пахуљастим мрвицама, то је хлеб који се највише конзумира у целој Француској.

Сваке године се прода око 6 милијарди „багета“, што значи да их скоро 12 милиона потрошача свакодневно наручује из пекара. Сваки багет тежи око 250 грама.

Више од самог производа, УНЕСЦО додељује ово признање за „савоир-фаире“, посебан начин припреме, мешења и печења овог хлеба који је, као и многи други успеси француске кухиње, претрпео злоупотребе индустријализације.

Овај натпис „такође слави читаву културу: дневни ритуал, елемент који структурише оброке, синоним за размену и суживот“, реаговала је генерална директорка Унеска Одри Азулеј.

„То је признање за заједницу пекара и посластичара“, објаснио је Доминик Анрак, председник Француске конфедерације која окупља ове „занатлије“ брашна и квасца.

Награда је признање традиционалним пекарама, које се затварају у Француској, посебно у унутрашњости.

Године 1970. било је око 55 хиљада занатских пекара (по једна на 790 становника), а данас их је 35 хиљада (једна на 2 хиљаде становника), према подацима Министарства културе.

Рум

Више од 155 година, осам генерација мајстора гомилало је знање о припреми кубанског рума, да би га усмено и у свакодневној пракси пренело својим шегртима.

Овај лагани рум, са садржајем алкохола од 40%, добија се од меласе шећерне трске и пре конзумирања одлежава у дрвеним бурадима.

Генерацију која тренутно поседује ово знање чине три прва мајстора, седам мајстора и четири кандидата.

Ова одабрана група је складиште, чувар и преносилац знања које је настало са агроиндустријским развојем шећера у 19. веку.

„За нас, више од поноса, то је право признање традиције кубанског рума“, рекао је 54-годишњи мајстор Асбел Моралес за АФП телефоном када је чуо вест.

Мушка доминација која је деценијама владала на овом свету променила се присуством два мајстора и још три аспиранта.

Куба је развила школу за мајсторе рума фокусирану на „Кубански покрет мајстора рума“, који је учествовао у припреми досијеа представљеног Унеску.

Колумбијска и чилеанска културна баштина

Ове недеље УНЕСКО је регистровао још две древне латиноамеричке традиције.

Једно је знање предака аутохтоних Колумбијаца који насељавају планински систем Сијера Невада де Санта Марта, огромну територију која се креће од нивоа мора до 5.770 метара у северној Колумбији.

Овај регион насељавају аутохтони народи Когуи, Архуацо, Вива и Канкуамо, носиоци скупа знања и традиције која је наслеђе „преношено нашим потомцима“, објаснио је Унеско.

Црну керамику произведену у чилеанским селима Квинчамали и Санта Круз де Кука, чија је сировина у опасности да нестане због експлоатације шума, такође је признало тело УН.

(са АФП-ом)

Опширније:

Шта је метаверзум?

Можда сте већ негде прочитали, чули или видели овај израз. Али знате ли шта то значи? И још: да ли знате како да будете део ове нове стварности? Метаверзум је део нове ере интернета у свету. Његов главни предлог је стварање дигиталних окружења – као да су светови – која су различита и доступна свим корисницима веба широм планете. Укратко, са само уређајем повезаним на интернет, можете се уронити у реалистично и интерактивно окружење, паралелно са стварним животом. Идеја је да се можете забављати, радити, учити, па чак и куповати и продавати у метаверзуму.