Дезинформације поткопавају слободу штампе широм света, упозорава РСФ

Дезинформације, од пропаганде до садржаја које ствара вештачка интелигенција, представљају претњу слободи штампе широм света, упозорили су у среду (3) Репортери без граница (РСФ), који су указали и на ефекте политичке нестабилности на медијске куће Латинске Америке. Америка.

Услови за бављење новинарством су „неповољни“ у 7 од 10 земаља и задовољавајући у само 3 од 10, према годишњој класификацији НВО, која покрива 180 држава и територија.

ОГЛАШАВАЊЕ

Норвешка и Северна Кореја остају прве и последње, наводи се у овогодишњем издању извештаја.

Међутим, једна од најзначајнијих промена дешава се, наводи РСФ, у Бразилу, који се након одласка бившег председника Жара Болсонара, који је „систематски нападао новинаре и медије током свог мандата“, попео за 18 позиција и заузима 92. место.

Издање из 2023. наглашава последице дезинформација.

У 118 земаља, односно у две трећине оцењених на листи, већина стручњака који су одговорили на questionУ извештају се наводи „умешаност политичких актера из њихових земаља у масовне дезинформационе или пропагандне кампање“, прецизира НВО.

ОГЛАШАВАЊЕ

Текст указује на „драматичне ефекте“ на слободу штампе „индустрије обмане у дигиталном екосистему“.

„Индустрија је та која дозвољава производњу, дистрибуцију или појачавање дезинформација“, рекао је за АФП Цхристопхе Делоире, генерални секретар РСФ-а.

"Поплава дезинформација"

Према његовом мишљењу, реч је о „лидерима дигиталних платформи који збијају шале ширећи пропаганду или лажне информације“, а чији је пример власник Твитера, Elon Musk.

ОГЛАШАВАЊЕ

Још један феномен који утиче на штампу је лажни садржај који генерише вештачка интелигенција (АИ).

"Midjourney, АИ програм који генерише слике веома високе дефиниције, снабдева друштвене мреже све веродостојнијим и неоткривеним лажњацима“, наглашава РСФ, наводећи примере лажних слика хапшења Доналда Трампа „које су постале виралне“.

Невладина организација такође упозорава да „индустрија дезинформација шири манипулативне производње у великим размерама“ преко специјализованих компанија, понекад у име влада.

ОГЛАШАВАЊЕ

„Поуздане информације су потопљене у поплаву дезинформација“, додаје Делоар, за кога „све мање видимо разлике између онога што је стварно и онога што је вештачко, између онога што је истина и шта је лаж“.

„Један од највећих изазова је примена демократских принципа на овом гигантском тржишту у погледу пажње и садржаја“, оцењује он.

Нестабилност у Латинској Америци

У Латинској Америци опоравак Бразила је изузетан.

„Поларизација и институционална нестабилност“ које погађају неколико земаља у региону „подстичу непријатељство и неповерење према медијима“, упозорава РСФ.

ОГЛАШАВАЊЕ

На мапи слободе штампе, регион више нема ниједну земљу у зеленом, односно са „добром“ ситуацијом.

Костарика, која је остала последњи бастион, пала је за 15 позиција и заузима 23. место.

Перу, где новинари "плаћају високу цену за сталну политичку нестабилност", према овој невладиној организацији, пао је за 33 позиције, на 110. место.

Организација такође истиче да Мексико (128.) бележи највећи број несталих новинара на свету (28 за 20 година).

Међу најгоре рангиранима су Никарагва (158.; +2), где су „независни новинари приморани да раде у подземљу или у егзилу“, према РСФ, и Куба (172.; +1).

Венецуела остаје на 159. месту, а Хондурас пао за четири позиције, на 169. место.

У земљама у којима је политички сценарио мање нестабилан, ситуација се такође погоршала, као резултат „употребе дезинформација и пропаганде, скоро увек повезане са насиљем на мрежама над новинарима и медијима“, наводи се у извештају.

Уругвај (52.; -8) и Аргентина (40.; -11) трпе утицај овог тренда, напомиње он.

Шпанија је пала за четири места и на светској ранг листи је на 36. месту.

РСФ припрема класификацију на основу „квантитативног броја напада почињених на новинаре” и „квалитативне анализе” засноване на одговорима стручњака за слободу штампе (новинара, истраживача, универзитетских професора, бранитеља људских права…) на questionари.

Прочитајте још:

* Текст овог чланка је делимично генерисан алатима вештачке интелигенције, најсавременијим језичким моделима који помажу у припреми, прегледу, превођењу и резимирању текстова. Текстуалне уносе су креирали Curto Вести и одговори из АИ алата су коришћени за побољшање коначног садржаја.
Важно је нагласити да су АИ алати само алати, а коначна одговорност за објављени садржај лежи на њима Curto Вести. Одговорним и етичким коришћењем ових алата, наш циљ је да проширимо могућности комуникације и демократизујемо приступ квалитетним информацијама.
🤖

Померање нагоре