Масакр у Шарпевилу који је резултирао Међународним даном борбе против расне дискриминације

Више од 21 Јужноафриканаца учествовало је 1960. марта 20. у мирном протесту у четврти Шарпевил у Јоханесбургу када је полиција отворила ватру на демонстранте, убивши 69 људи, а ранивши 186. Повод за протест: Закон о пасошима, који је приморао све црнце да носе књижицу на којој су места на која могу да оду.

Брутално насиље у овој епизоди, која је постала позната као Шарпевилски масакр, добила је велики међународни одјек и талас одбацивања режима апартхејда — који је престао да постоји тек 1994. године.

Историјска репарација

Уједињене нације (УН) су 1979. установиле Међународни дан за елиминацију расне дискриминације у част жртава масакра. Сваке године Уједињене нације дефинишу тему за размишљање о овој теми. Ове године изабрана тема била је хитност борбе против расизма 75 година након усвајања Универзалне декларације о људским правима.

„Пре седамдесет пет година, по први пут се међународна заједница сложила око скупа заједничких вредности и признала да су права инхерентна сваком људском бићу и да их држава не даје“, наводи се у тексту УН.

„Универзална декларација о људским правима каже да свако има право на сва права и слободе, без разлике било које врсте, као што су раса и боја коже, између осталог. Међутим, расизам и расна дискриминација настављају да утичу на људе широм света.”

Шта је расизам? Како настаје и зашто је важно борити се против њега?

Док црни и смеђи људи чине 54 одсто бразилске популације, они представљају 84 одсто убијених у полицијским акцијама, према подацима Бразилског форума јавне безбедности. Организација такође открива да су 2 од сваке 3 особе затворене у земљи црнци. Расизам и расна увреда постали су злочин у Бразилу пре око 30 година. Али, према мишљењу стручњака, облици расне дискриминације су разноврсни и део су свакодневног живота у друштву. О Curto објашњава који су главни облици расизма и концепте које треба да разумете о расном питању у Бразилу.

Расизам у Бразилу је очигледан у политичком представљању

Низ индекса који мере приход, запосленост, образовање, приступ здравственој заштити и морталитет, између осталог, показује да и даље постоје велике разлике између црног, аутохтоног и белог становништва. Исто се дешава иу односу на изборну заступљеност.

У Сао Паулу, према националном истраживању узорка домаћинстава из 2021., које је спровео ИБГЕ (Бразилски институт за географију и статистику), 58,4% становништва државе се изјашњава као бело, 32,8% мешовите расе и 7,2% црнци.

На последњем попису, 2010. године, 63,9% становника Сао Паула изјаснило се као бело, 29,1% мешовитих раса, 5,5% црнаца, 1,4% жутих и 0,1% староседелаца. Међутим, на изборима 2022., према подацима Вишег изборног суда (ТСЕ), од 70 савезних посланика који су изабрани за Сао Пауло, 59 (84,3%) се изјаснило као бело; браон, 5 (7,1%); црна, 3 (4,3%); староседеоци, 2 (2,9%); и жута, 1 (1,4%).

Штавише, од 1.031 кандидата који су се изјаснили као белци, изабрано је 5,7%. Међу 484 браон и црних кандидата, овај проценат је био само 1,6%. Бели кандидати су имали 80,54% од више од 22,3 милиона гласова у држави. Смеђе жене су добиле 7,53%, црнкиње 6,6%, жуте жене 1,93% и старосједилачке жене 1,39%.

Ови бројеви могу указивати и на расне предрасуде које су још увек латентне у друштву и на недостатак формирања, од стране политичких партија, конкурентнијих црних кандидата.

„Црнци чине огроман део нашег друштва, али схватамо да нема еквивалентности у заступљености у законодавном телу. Мислим да се то не дешава због недостатка друштвене заступљености, јер постоји неколико сектора у којима су они заступљени, попут уметности, синдиката и других. Али постоји потешкоћа у трансформацији ових лидера у кандидате, а то укључује политичке странке. Тешко је превазићи ово уско грло у политичкој организацији“, каже председник ТРЕ-СП, судија Пауло Галиција.

(Извор: ТРЕ-СП)

Погледајте такође:

Заменик домородачког становништва осуђује да је претрпео расизам у ресторану у Оуро Прету

Целиа Ксакриаба (Псол-МГ) пријавила се полицији и на друштвеним мрежама објаснила да је била жртва расизма док је вечерала у ресторану у граду Оуро Прето, Минас Гераис, у друштву још две домородке. Она је рекла да ју је група муштерија сатирала и непоштовала, али да је добила подршку власника ресторана који су инсистирали да аутохтоне жене тамо остану.

Извештај истиче случајеве расизма у бразилском фудбалу

Датум Црне свести, који се обележава ове недеље, обележен је борбом против предрасуда и залагањем за расну равноправност. Овај проблем, осим што је још увек присутан у различитим друштвеним областима, евидентан је и у спорту. Према Опсерваторији за расну дискриминацију у фудбалу, до октобра ове године у Бразилу је забележено више од 70 случајева расизма.