Циљ аутора био је да упореде шта се дешава у медитацији, када особа фокусира пажњу искључиво на дисање, покушавајући да испразни ум, са оним што се дешава током вежби у којима особа активно контролише удисај и издисај.
ОГЛАШАВАЊЕ
Да ли су они:
- Пет минута вежбања са дугим издисајима и краћим удисајима;
- Пет минута са истим трајањем између удисаја и издисаја;
- И, на крају, трећа вежба са издисајима бржим од удисаја, такође пет минута.
Четири групе волонтера посветиле су се једној од ових пракси сваког дана током четири недеље.
Иако су сви пријављени добици у благостању, техника у којој је издисај спорији, coудвостручити време инспирације, био најефикаснији од свих у саморегулацији тела и побољшању расположења.
У потрази за равнотежом између ума и тела
Вековима су различите културе користиле праксе ума и тела за побољшање емоционалног стања.
ОГЛАШАВАЊЕ
„Вежбе спорог и дубоког дисања, посебно оне које продужавају издисај, описане су у древним текстовима о јоги као средство за постизање мирнијег менталног стања“, каже Марија Естер Азеведо Масола, координаторка тима за интегративну медицину у болници Израелита Алберт Ајнштајн.
Ове вежбе модулишу аутономни нервни систем, стимулишу релаксацију, смањују крвни притисак, откуцаје срца и напетост мишића, поред тога што промовишу ослобађање ендогених опиоида.
„Они такође доносе користи за имунолошку функцију, ментално и кардиопулмонално здравље“, додаје Массола.
ОГЛАШАВАЊЕ
Према ауторима студије са Универзитета Станфорд, добровољно контролисање дисања такође фаворизује перцепцију унутрашњих сензација тела, названих интероцепција.
„Ово помаже да се модулира стрес јер брже схватајући како се наша физиологија мења контролисаним дисањем, можемо промовисати телесну саморегулацију, пружајући већи осећај контроле и благостања“, објашњава стручњак.
У другим студијама, осећај недостатка контроле је био повезан са анксиозношћу и синдромом панике.
ОГЛАШАВАЊЕ
Хајде да то ставимо у рутину?
„Ова врста вежби може се лако научити и укључити у рутину неге о себи, повећавајући физичко и ментално благостање, као и доносити дугорочне користи као алат за побољшање управљања стресом и анксиозношћу“, каже Массола.
„Урађено на удобан начин, нема контраиндикација. У онкохематологији болнице Алберт Ајнштајн, ми подучавамо овом дисању пацијенте свих узраста. Штавише, како показује студија, само пет минута дневно већ доноси многе предности, више не можемо да користимо стари изговор „немам времена“.
Што се тиче медитације, људи са неконтролисаним поремећајима менталног здравља треба да потраже савет лекара и квалификованог учитеља пре него што започну праксу.
ОГЛАШАВАЊЕ
Како користити дисање да смирите тело и ум:
- Покушајте да останете у удобном положају, седећи или лежећи;
- Почните да удишете дубље, рачунајући 2 или 3 секунде;
- Покушајте да издахнете ваздух спорије, за двоструко више времена: 4 или 6 секунди;
- Извођење мора бити глатко и пријатно, не може бити неугодности;
- Како вежба постаје рутинскија, овај број се може повећати, увек покушавајући да одржи однос између удисаја и издисаја од 1:2.
(Извор: Агенција Ајнштајн/ Габриела Цупани)
Погледајте такође:
