Према Комитету, „откривањем генетских разлика које разликују све живе људе од изумрлих хоминида, њихова открића пружају основу за истраживање онога што нас чини јединственим људима“. „Генетске разлике између Хомо сапиенса и наших сада изумрлих најближих рођака нису биле познате све док нису идентификоване захваљујући раду Пеабоа“, додаје Комитет.
ОГЛАШАВАЊЕ
После Нобелове награде за медицину биће проглашене награде за физику (уторак), хемију (среда) и најишчекиваније: књижевност (четвртак) и мир (петак у Ослу). Нобелова награда за економију, најновија креација те награде, затвара Нобелову сезону следећег понедељка.
Десцоберта
Палеогенетичар Сванте Паабо открио је да је дошло до трансфера гена између ових изумрлих хоминида и Хомо сапиенса. Древни ток гена у модерне људе има физиолошки утицај, на пример на то како наш имуни систем реагује на инфекције.
Швеђанин отац, биохемичар Суне Бергстром, такође је добио Нобелову награду за медицину 1982. године.
ОГЛАШАВАЊЕ
Награда укључује износ од 10 милиона круна, отприлике 900 хиљада долара).
Прошле године награду су добили Американци Ардем Патапоутиан и Давид Јулиус за њихова открића о начину на који нервни систем перципира температуру и додир.
Победници
Погледајте списак 9 досадашњих добитника Нобелове награде за медицину, коју је овога пута доделила Нобелова скупштина Института Каролинска у Стокхолму:
ОГЛАШАВАЊЕ
– 2021: Давид Јулиус и Ардем Патапоутиан (САД) за њихова открића о томе како нервни систем перципира температуру и додир.
– 2020: Харви Алтер и Чарлс Рајс (САД) и Мајкл Хотон (Уједињено Краљевство) за откриће вируса хепатитиса Ц, болести која убија 400 људи сваке године. Његово истраживање је допринело развоју ефикасних тестова крви и лечења.
– 2019: Вилијам Кејлин и Грег Семенца (САД) и Питер Ретклиф (Уједињено Краљевство) за њихова истраживања адаптације ћелија на променљиво снабдевање кисеоником, што им омогућава да се боре против анемије и рака.
ОГЛАШАВАЊЕ
– 2018: Џејмс П. Алисон (САД) и Тасуку Хонџу (Јапан) за њихова истраживања имунотерапије која је посебно ефикасна у лечењу агресивних случајева рака.
– 2017: Џефри Ц. Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл В. Јанг (САД) за њихова открића о унутрашњем биолошком сату који контролише циклусе спавања и буђења људи.
– 2016: Јошинори Осуми (Јапан) за његово истраживање аутофагије, кључно за разумевање како се ћелије обнављају и одговор тела на глад и инфекције.
ОГЛАШАВАЊЕ
– 2015: Виллиам Цампбелл (Ирска/САД), Сатосхи Омура (Јапан) и Ту Иоуиоу (Кина) за развој третмана против паразитских инфекција и маларије.
– 2014: Џон О'Киф (САД/УК) и Меј-Брит и Едвард Мозер (Норвешка) за њихова истраживања „унутрашњег ГПС-а“ мозга који може да омогући напредак у познавању Алцхајмерове болести.
– 2013: Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Сидхоф (САД), за њихов рад на унутарћелијском транспорту, који помаже да се болести као што је дијабетес ефикасније разумеју.
(са АФП-ом)
