Договор о смањењу загађења у поморском сектору недовољан је за НВО

Земље чланице Међународне поморске организације (ИМО), агенције Уједињених нација, постигле су у петак (7) споразум о смањењу емисије гасова стаклене баште из поморског саобраћаја, али еколошки покрети сматрају да је то недовољно.

„Осамдесета комисија Комитета за заштиту морске средине Међународне поморске организације усваја стратегију за смањење гасова стаклене баште“, твитовало је ово тело са седиштем у Лондону.

ОГЛАШАВАЊЕ

Постигнути споразум предвиђа смањење емисије ЦО2 „у просеку за најмање 40 одсто до 2030. године у односу на 2008. годину“, додао је он.

Текст споразума, коме је АФП имао приступ, такође предвиђа смањење емисије загађујућих материја за „најмање 70%, са циљем 80% до 2040. године”.

Циљеви, међутим, нису обавезујући, прецизира пакт, постигнут после недељу дана преговора у којима је учествовало 100 земаља.

ОГЛАШАВАЊЕ

За неколико невладиних организација, посвећеност није довољна, у поређењу са циљевима утврђеним пре састанка, и није довољна да сектор стави на пут смањења емисије ЦО2 у оквиру Париског споразума из 2015. године.

Пре пет година, ИМО је затражио од транспортних компанија да смање емисију ЦО2 за 50% до 2050. године, у поређењу са нивоом из 2008. године.

Европска унија је захтевала, у овонедељним преговорима, циљ нулте емисије до 2050. године, са две међуфазе: смањење од 29% до 2030. и 83% до 2040. године.

ОГЛАШАВАЊЕ

Бразил и Аргентина против пореза на угљеник

Острва у Пацифику, која су у великој мери угрожена глобалним загревањем, желела су амбициозније циљеве и имала су подршку Сједињених Држава и Канаде: -96% до 2040.

Организације за заштиту животне средине захтевају смањење од 50% до 2030. и неутралност угљеника до 2040. године.

Други велики извозници, међутим, као што су Кина, Бразил и Аргентина, кочили су те циљеве, тврдећи да би претерано строга ограничења користила богатим земљама, а на штету земаља у развоју.

ОГЛАШАВАЊЕ

Владе ових земаља биле су против, између осталих мера, пројекта пореза на угљеник, који су подржали француски председник Емануел Макрон и велике компаније у сектору, попут Маерска.

Могућа такса се сада појављује само у нацрту текста споразума као низ могућих мера предложених за смањење емисија.

Велика већина од 100.000 бродова у сектору, који превозе 90% светске робе, користи тешко гориво. Тај сектор је одговоран за скоро 3% глобалне емисије ЦО2, према УН.

ОГЛАШАВАЊЕ

Представник Комитета за заштиту морске средине на Маршалским Острвима, Албон Исхода, сматра да нова стратегија испуњава „загревање климе ограничено на 1,5 степени“ и усмерава сектор „ка равноправној енергетској транзицији“.

Међутим, он је инсистирао да има још много посла да се уради "како би загревање ограничено на 1,5 степени (...) постало стварност", наводи се у тексту његовог говора, који је консултовао АФП.

Невладине организације које се баве животном средином биле су критичније.

„Ниво амбиција у споразуму је много нижи од онога што је неопходно да се глобално загревање задржи испод 1,5ºЦ. А формулација текста је непрецизна и необавезујућа”, критикује НВО Коалиција за чисту отпрему.

Оцеан Цампаигнс је додао да су „представници цивилног друштва дубоко забринути због тога што ИМО није успео да усклади глобално бродарство са границом пораста температуре од 1,5 степени“.

Прочитајте још:

* Текст овог чланка је делимично генерисан алатима вештачке интелигенције, најсавременијим језичким моделима који помажу у припреми, прегледу, превођењу и резимирању текстова. Текстуалне уносе су креирали Curto Вести и одговори из АИ алата су коришћени за побољшање коначног садржаја.
Важно је нагласити да су АИ алати само алати, а коначна одговорност за објављени садржај лежи на њима Curto Вести. Одговорним и етичким коришћењем ових алата, наш циљ је да проширимо могућности комуникације и демократизујемо приступ квалитетним информацијама.
🤖

Померање нагоре