Храна је угрожена климатским катастрофама

„Ако не реагујемо сада, то је само укус онога што долази“, каже Мамадоу Гоита, из групе ИПЕС-Фоод, која сарађује са пољопривредним организацијама, углавном у Африци.

Производња хране је активност са значајним емисијама гасова стаклене баште и веома је изложена климатским променама. Неки од ових утицаја су дугорочни, као што су нижи приноси земљишта, загревање океана, сезонске промене између опрашивача и биљака или прекомерна топлота у пољопривредним радовима.

Али други већ морају бити укључени међу тренутне факторе ризика. Поплаве могу изазвати „изненадно уништавање средстава за живот и инфраструктуре“, објашњава Рејчел Безнер Кер, професор на Универзитету Корнел у Сједињеним Државама.

2022. година бележи драматичне примере

Топлотни талас је погодио усеве у јужној Азији, а суша је уништила усеве у Европи; поплаве су потопиле пиринчана поља у Нигерији и Кини. Криза погађа најугроженије.

Око 22 милиона људи угрожено је глађу у Кенији, Сомалији и Етиопији, након четири кишне сезоне... без кише, према Светском програму за храну УН.

У Пакистану су незапамћене монсунске поплаве прогутале велике површине пољопривредног земљишта.

Временске катастрофе могу довести до ограничења извоза, попут оних које је Индија увела ове године након што је њена жетва пшенице претрпела топлотни талас. Шпекулације и енергетска криза изазвана ратом у Украјини само су погоршале ситуацију, подижући цене житарица.

Део решења је монетарна, а друга укључује смањење емисије загађујућих гасова – пошто ће производња хране бити „немогућа” у одређеним регионима ако загревање остане на тренутној путањи, према ИПЦЦ.

Становници богатих земаља могли би, заузврат, да смање потрошњу меса и, као последицу, употребу житарица као хране за стоку. Као резултат тога, сточарство више не би напредовало на штету шума. И све земље би могле да диверзификују своју уобичајену исхрану осим пиринча, кукуруза, пшенице и кромпира.

Али ова решења имају своје границе. Данас не постоје сорте житарица које су способне да се одупру све чешћим и разорнијим временским приликама и непогодама које харају планетом.

(са АФП-ом)

Прочитајте још:

Од земље до тањира: како органска храна чува животну средину?

Истраживање које је спровела Браин Интеллигенце Стратегиц за Удружење за промоцију органских производа (Органис) показује да 63% Бразилаца конзумира органску храну. Од 2019. овај проценат се повећава, са више приступа информацијама и квалификованим садржајима на ову тему. Да ли знате које су предности органске хране за животну средину? А да ли сте знали да постоје пројекти за даље олакшавање и проширење потрошње у Бразилу? О Curto Вести вам говоре!