„Данас почињемо ново зелено поглавље за Северно море“, прославио је принц Фредерик на почетку фазе pilotпројекат у Есбјергу (југозапад земље). Парадоксално, локација је некадашња резерва нафте која је допринела емисијама.
ОГЛАШАВАЊЕ
Пројекат "Греенсанд“, коју координирају британска хемијска мултинационална компанија Инеос и немачка енергетска компанија Винтерсхалл Деа, омогућиће складиштење до осам милиона тона ЦО2 годишње до 2030.
Техника од хватање и складиштење угљеника (ЦЦС) који се користи у данској иницијативи тестиран је широм света и тренутно постоји више од 200 пројеката у раду или у развоју.
Разлика у пројекту Греенсанд је да, за разлику од постојећих локација које хватају ЦО2 из суседних индустријских објеката, користи угљеник примљен са великих удаљености.
ОГЛАШАВАЊЕ
„То је европско достигнуће у смислу прекограничне сарадње: ЦО2 се хвата у Белгији и врло брзо у Немачкој, укрцава се на бродове у (белгијској) луци Антверпен“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
У пракси, гас се транспортује морем до платформе Нини Вест у Норвешкој и преноси у резервоар дубок 1,8 км.
За данске власти, које теже да имплементирају нулту емисију угљеника до 2045. то је „неопходан инструмент у нашој кутији алата за климу“.
ОГЛАШАВАЊЕ
Ресурси Северног мора
O Северно море То је погодан регион за депоновање, јер има много нафтовода и геолошких резервоара који су остали празни након деценија производње нафте и гаса.
„Оснажена поља нафте и гаса имају многе предности јер су добро документована и већ постоји инфраструктура која се вероватно може поново користити“, каже Мортен Јепесен, директор Центра за поморске технологије на Данском технолошком универзитету.
Близу Греенсанд, француски гигант ТоталЕнергиес истражиће могућност слетања на дно мора, на дубини већој од два километра, око пет милиона тона ЦО2 годишње до 2030. године.
ОГЛАШАВАЊЕ
Норвешка, пионир у ЦАЦ, добиће и тоне овог течног гаса из Европе у наредним годинама. Главни произвођач угљоводоника у западној Европи, земља такође има највећи потенцијал за складиштење ЦО2 на континенту.
Изводљиво решење
Међутим, количине ЦО2 које ће бити ускладиштене су и даље мале у поређењу са укупним емисијама.
Према Европској агенцији за животну средину, Европска унија емитовала је 3,7 милијарди тона ових гасова 2020. године, низак ниво јер је то била година погођена пандемијом коронавируса.
ОГЛАШАВАЊЕ
Затим ЦАЦ, који је дуго био виђен као технички компликовано и скупо решење, сада се сматра неопходном мером и Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ) и Међународне агенције за енергију.
Међутим, он није ослобођен штетних ефеката, јер енергетски интензиван процес хватања и складиштења ЦО2 емитује еквивалент од 21% заробљеног гаса, према аустралијском трусту мозгова ИЕЕФА.
Штавише, техника такође представља ризик од цурења које може довести до катастрофалних последица, према ИЕЕФА.
" ЦАЦ не би требало да се користи за одржавање тренутног нивоа производње ЦО2, али је неопходно да се ограничи ЦО2 у атмосфери“, објаснио је Јеппесен. „Трошкови складиштења угљеника морају бити смањени како би постали трајно решење за ублажавање утицаја како индустрија сазрева“, додао је научник.
Међутим, мера није једногласна међу еколошким активистима.
„То не решава проблем и продужава штетне структуре“, каже Хелене Хагел, директорка за енергетику у Греенпеаце Денмарк-у.
За њу, „метод не мења наше смртничке навике. Ако Данска заиста жели да смањи емисије, мора да брине о секторима који производе велики део њих, односно о пољопривреди и транспорту“, нагласио је он.
(цом АФП)
Прочитајте још:
