Амбалажа, одевна влакна, грађевински материјали, медицински инструменти... пластика, добијена од нафте, има свуда. Његова годишња производња, која се више него удвостручила за 20 година на 460 милиона тона (Мт), могла би се утростручити до 2060. ако се не предузме ништа.
ОГЛАШАВАЊЕ
Штавише, две трећине се одбацује након неке употребе, а мање од 10% пластичног отпада се рециклира.
Отпад завршава у океанима, на морском леду, у стомаку птица или чак на планинским врховима. Микропластика је чак откривена у крви, мајчином млеку и плаценти.
Суочена са овом претњом по здравље и биодиверзитет, Скупштина Уједињених нација за животну средину је 2022. године у Најробију створила „Међувладин преговарачки комитет“ (ЦИН) са задатком да изради нацрт „правно обавезујућег“ уговора до 2024. године.
ОГЛАШАВАЊЕ
Након релативно техничких почетних разговора у новембру у Уругвају, ЦИН ће наставити са радом од 29. маја до 2. јуна у седишту Унеска у Паризу, што је друга од пет фаза преговора за постизање историјског споразума о животном циклусу пластике.
- Равнотежа моћи -
Пет дана расправе неће одредити нацрт уговора, али више од хиљаду делегата мора да повуче главне линије.
Ово ће оставити баланс снага углавном између азијских земаља, које производе половину пластике, неких великих потрошача као што су Сједињене Државе и 53 земље „коалиције високих амбиција да окончају загађење пластиком“.
ОГЛАШАВАЊЕ
Предвођена Руандом и Норвешком, ова коалиција укључује, између осталих, Европску унију (ЕУ), Канаду, Уједињене Арапске Емирате и неколико земаља источне Африке и Латинске Америке, попут Мексика, Перуа и Чилеа.
„Смањење употребе и производње пластике“ су приоритети нацрта, циљеви које су имплицитно одбациле земље које се радије фокусирају на рециклажу, иновације и боље управљање отпадом.
Избегавајући контроверзе, Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП) је у мају објавио извештај са триптихом „Поновна употреба, рециклажа и преусмеравање“ како би се створила „кружна економија“ пластике.
ОГЛАШАВАЊЕ
План који може, према програму, да смањи напуштени отпад (запаљен, остављен у природи или на дивљим депонијама) на 41 милион тона до 2040. (у поређењу са око 78 Мт у 2019, према ОЕЦД-у).
„Када би извештај експлицитније говорио о 'смањењу производње', неке велике земље никада не би потписалеariaспоразума“, рекла је за АФП Диане Беауменаи-Јоаннет, из невладине организације Сурфридер.
– Утицај индустрије –
Доведена је у питање и обавезујућа природа уговора. Сједињене Државе, на пример, желе да ограниче правни опсег и примењују га само на фундаменталне принципе текста, остављајући потписницима слободу да утврде решења на националним нивоима, указује француски дипломата.
ОГЛАШАВАЊЕ
Уметници, укључујући Џејн Фонду и Хоакина Феникса, придружили су се Гринпису САД у мају како би позвали америчког председника Џоа Бајдена да подигне своје амбиције.
Једна од тачака напетости се врти око расподеле напора, између богатих економија које су историјски највише загадиле и земаља које не желе даpromeимају свој развој без финансијске накнаде.
Укљученост у процес индустрије пластике, која генерише милијарде долара и милионе радних места, забрињава невладине организације.Око 175 организација, на челу са Гринписом, послало је УНЕП-у низ мера против „неоправданог утицаја петрохемијских компанија” у преговорима.
Њени представници, попут европске асоцијације Пластицс Еуропе, биће присутни у Унеску. Стручни, научни или асоцијативни посматрачи неће моћи да уђу сваки дан, због недостатка простора.
Земља домаћин Француска, која планира да забрани пластику за једнократну употребу до 2040. године, жели да овај самит учини излогом својих циљева.
У том циљу, влада организује, почевши од ове суботе, политички самит са четрдесетак министара животне средине или дипломата на високом нивоу како би научницима и невладиним организацијама представила низ решења које је предложила ЕУ, један од највећих светских потрошача пластике, иако је почела да смањује њену употребу и доноси строжију законску регулативу.
