Заслуге за слике: Пикабаи

УН постигле "историјски" споразум о очувању отвореног мора

Државе чланице УН постигле су ове суботе(4) споразум о стварању првог међународног споразума за очување отвореног мора, који има за циљ борбу против претњи које утичу на екосистеме од виталног значаја за човечанство. 🌊 Разумети!

„Брод је стигао на обалу“, објавила је председница конференције Рена Ли у седишту Уједињених нација у Њујорку, нешто пре 21:30 по локалном времену (23:30 по бразилијанском), уз аплауз делегата.

ОГЛАШАВАЊЕ

Након више од 15 година дискусија, формалних и неформалних, трећа рунда преговора за мање од годину дана најавила је дуго очекивани консензус.

Сматра се да је споразум од суштинског значаја за очување 30% светског копна и океана до 2030., како су се договориле светске владе у пакту потписаном у Монтреалу у децембру. Тренутно је само 1% отвореног мора заштићено.

„Ово је историјски дан за очување и знак да у подељеном свету заштита природе и људи надмашује геополитику“, рекла је Лаура Мелер из Гринписа.

ОГЛАШАВАЊЕ

После две недеље интензивних преговора у седишту УН, укључујући маратон ноћних седница од петка до суботе, делегати су финализирали текст који не може да претрпи значајне измене.

„Неће бити поновног отварања и суштинских преговора“, рекао је Ли преговарачима.

Споразум ће бити званично усвојен након што га прегледају правни стручњаци и преведе на шест службених језика Уједињених нација, најавио је он.

ОГЛАШАВАЊЕ

Генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш, честитао је делегатима, рекао је портпарол који је пренео да је овај споразум „победа мултилатерализма и глобалних напора за решавање деструктивних трендова који утичу на здравље океана".

Европска унија је прославила „фундаментални корак ка очувању морског живота и биодиверзитета, од суштинског значаја за наше и будуће генерације“.

Отворено море почиње тамо где завршавају ексклузивне економске зоне (ЕЕЗ) земаља, до максимално 200 наутичких миља (370 км) од обале, и стога нису под јурисдикцијом ниједне нације..

ОГЛАШАВАЊЕ

Заштићене зоне

Упркос томе што представља више од 60% океана и скоро половину планете, отворено море је дуго игнорисано, пошто је пажња била усмерена на обална подручја и симболичне врсте, као што су китови и корњаче.

И то упркос чињеници да су океански екосистеми одговорни за половину кисеоника који удишемо, ограничавају загревање апсорбујући део ЦО2 који настаје људским деловањем и хране део човечанства. Али им прете климатске промене, загађење свих врста и прекомерни риболов.

Када уговор ступи на снагу, након што га потпише и ратификује довољан број земаља, могу се створити заштићена морска подручја у међународним водама.

ОГЛАШАВАЊЕ

„Живот на Земљи зависи од здравог океана. Нови споразум о отвореном мору биће од виталног значаја за наш заједнички циљ заштите 30% океана до 2030. године“, рекла је Моника Медина, шеф сектора за океане у Стејт департменту САД.

Уговор о „очување и одрживо коришћење биодиверзитет морнарице у областима које не зависе од националне јурисдикције” уводи и обавезу извођења студија утицаја на животну средину активности које ће се обављати на отвореном мору.

Генетски ресурси

Још једно поглавље које се показало веома осетљивим до последњег тренутка била је расподела потенцијалних користи од експлоатације морских генетских ресурса на отвореном мору.

Земље у развоју, које немају средстава за финансирање скупих експедиција и истраживања, боре се да не буду искључене из могуће комерцијализације молекула из морских организама од стране фармацеутских и козметичких компанија..

Као и на другим међународним форумима, посебно преговорима о клими, дебата се, према посматрачима, свела на питање једнакости између севера и југа.

Европска унија promeваш, у Њујорку, 40 милиона евра (220 милиона реала) за олакшавање ратификације уговора и његове почетне примене. Осим тога, најавио је у Панами више од 800 милиона евра (4,1 милијарду реала) за заштиту океана до 2023. године.

Панамска канцеларка Јанаина Теванеи објавила је да је потписана "341 нова обавеза" за борбу против загађења, илегалног риболова и других пријетњи мору, укључујући средства од 19,9 милијарди долара (око 98,7 милијарди реала) које су понудиле Сједињене Државе.

(цом АФП)

Прочитајте још:

Померање нагоре