Шта кажеш на дремку? 30 минута дневно побољшава памћење и продуктивност

Дремке су периоди сна ван ноћи, што је право време за спавање сатима у исто време, и разликују се од неконтролисане и ненамерне епизоде ​​спавања.

Да би открили могуће предности ових дневних дремки, истраживачи су проценили спавање код 32 одрасле особе који су, након уобичајене количине ноћног сна, били подвргнути четири експериментална услова: будности и дремкања од 10, 30 или 60 минута у наизменичним данима. 

Научници су упоредили време спавања користећи полисомнографију (испит који се спроводи ради мерења физиолошких варијабли сна), да би тачно знали колико времена треба издвојити за квалитетан сан.

Расположење волонтера, објективна поспаност и когнитивни учинак мерени су у интервалима од 5 минута, 30, 60 и 240 минута након буђења из дремке да би се проценили могући корисни ефекти овог дремке. Истраживачи су такође анализирали утицај ових минута сна на меморијско кодирање учесника.

Према студији, учесницима је требало 10 до 15 минута да заспу. И резултати показују да су, у поређењу са будним стањем, сва времена спавања имала јасне користи у побољшању расположења и будности (од најкраћег, 10 минута, до најдужег, 60 минута). Међутим, само 30-минутна дремка је имала директну корист на кодирање меморије, што указује да је најмање пола сата сна неопходно за побољшање памћења.

Разумевање дремке

Да бисте разумели важност дремања током дана, морате знати физиолошке механизме који нас терају да спавамо ноћу. Према неурологу Летицији Азеведо Состер, специјалисти за медицину спавања у болници Израелита Алберт Ајнштајн, сан има неколико функција у телу, али примарна функција је да натера наше тело да поврати енергију коју смо потрошили током дана.

„Ми не узимамо енергију нигде споља, ми је производимо. Будимо се пуни енергије и користимо ту енергију током дана. Када се то догоди, енергетски молекули [који се називају АТП] се разграђују и акумулирају у телу. Функција спавања је управо да поново споји и „слепи“ ове молекуле, како бисмо поново имали енергију“, објаснио је неуролог, истичући да је то такозвани хомеостатски процес.

Али не спавамо само због потрошње енергије. Спавамо и због метаболичког процеса – званог циркадијални сат – који промовише синхронизацију организма у односу на светлост и таму околине (буђење и сан). Трећи механизам који нас тера да спавамо је понашање.

„Ми спавамо ноћу јер постоји фаворизовање хомеостатског процеса [то је умор након трошења енергије] са метаболичким моментом [наше тело се припрема за спавање у мраку]. Комбиновањем ова два механизма, плус наше понашање, можемо да заспимо и останемо заспали“, објаснила је Летиција.

Међутим, може се десити да не подносимо добро нагомилавање умора током дана, па је зато потребно да одспавамо усред дана да бисмо овај процес поправљања умора спровели нешто раније. „Ово се дешава код старијих људи, на пример, који више спавају током дана јер се лакше осећају уморно“, рекао је неуролог.

Извор: Агенција Ајнштајн

@curtonews

Шта кажете на дремање после ручка? 🥱

♬ оригинални звук – Curto Вести

Прочитајте још:

Научници лансирају „водич за преживљавање“ како би избегли климатске катастрофе

Свет предузима кораке ка мрачној будућности, у којој ће утицај климатских промена бити озбиљнији него што се раније страховало. Из тог разлога, човечанство ће морати да убрза трансформацију енергије, упозоравају стручњаци за климатске промене овог понедељка (20), у дуго очекиваном извештају. Након 9 година студија, које заузимају 10 хиљада страница, чланови Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ) објавили су резиме истраживања и кратку листу препорука, која представља „водич за опстанак“, по речима генерални секретар УН Антонио Гутереш.

Примите вести и newsletterс до Curto Вести од Telegram e WhatsApp.